Emigracija iz Srbije od 90-tih godina prošlog veka do danas uglavnom se odvijala iz ekonomskih razloga. Ali su na stepen emigracije uticali i događaji u bivšoj Jugoslaviji, pre svega ratovi i sankcije.
Srbija pati od hroničnog odliva mozgova, jer se nalazi na 132 mestu od 133 zemlje za koje su rađene analize te vrste, navodi se u knjizi „Srpska naučna dijaspora“ profesora Beogradskog univerziteta Vladimira Grečića. Međutim, Srbija nema nikakvu valjanu statistiku kada je reč o broju visokoobrazavnih koji napuštaju zemlju; republički Zavod za statistiku nije osposobljen za vođene evidencije o seobama građana Srbije, a time se ne bavi nijedna naučna institucija, upozorava profesor Grečić. Analize se oslanjaju samo na podatke imigracionih zemalja, koji pokazuju da broj visoobrazovanih iznosi od 10 do 12 procenata ukupnog broja onih koji su dobili useljeničke vize. Između 1991-2000 godine samo u Australiji, Kanadi i SAD-u oko 82.000 građana Srbije i Crne Gore je dobilo useljeničke vize. Na sajtu Grupe ekspereta za prosperitet Srbije (GEPS) stoji da ima preko 5.000 profesora, istraživača, biznismena, lekara, pravnika i vrhunskih sportista koji žive i rade širom sveta.
Bez statistika o iseljavanju
Hroničan odliv mozgova
Prema nemačkim statistikama za 2010 u Saveznoj republici Nemačkoj živelo je skoro 200 000 Srba. Njihova prosečna starost je 36,5 godina – što znači da su mlađi od prosečnog stanovnika Srbije, kome je 41,2 godine. U proseku žive u Nemačkoj 19.8 godina. U poređenju sa 2009, broj Srba u Nemačkoj povećao se za 8,6 odsto.
Statistički podaci kažu i da skoro 100 000 ljudi iz nekadašnje „Srbije i Crne Gore“ živi u Nemačkoj. Tek od avgusta 2006 vrši se podela na građane dve zemlje. A statistike za Kosovo su odvojene tek od maja 2008.
Oduvek emigranti
Rade Nikolić
Srbija je tradicionalno emigraciona zemlja, kaže profesor Grečić. Zanimljivo je da su tokom devedesetih godina građani Srbije najviše odlazili u prekookeanske zemlje, pre svega SAD, Kanadu, Australiju i Novi Zeland, dok se nakon 2000 godine fokus emigracije pomera na zemlje Evropske unije (EU). Tokom 90-ih politički motivi su bili jedan od razloga za emigraciju, ali čak i tada ankete su pokazivale da su ekonomski motivi bili glavni razlog, navodi profesor Grečić:
„Znači, veće su zarade u zemljama destinacije, bilo da su to prekookeanske zemlje bilo zemlje EU. Drugi razlog su bili uslovi stanovanja, rešavanje stambenih pitanja, što je za mlade ljude dosta problematično u Srbiji za razliku od nekih drugih zemalja. I kao treći razlog za odlazak iz zemlje bi mogli biti uslovi za napredak u profesiji.“
Mešani motivi za emigraciju
Devete su mnoge primorale na beg iz Srbije
Motive za odlazak iz zemlje uvek možemo posmtrati kao mešane migracione motive, jer se oni uvek prožimaju, ističe Danilo Rakić, iz nevladine organizacije 484. Siromaštvo, nestabilnost, kao i ratovi i međunarodne sankcije uslovili su povećan talas migracije od 90-ih do danas, i to u zemlje gde se pretpostavlja da će se najlakše naći utočište, kaže Rakić:
„Nemačka je po prirodi stvari zemlja gde je najveći broj ljudi iz bivše Jugoslavije imao svoje rođake. Tako da uopšte ne čudi podatak da se uvek među migrantima, da li kao tražioci azila, ili radnici na određeno vreme u statistikama najviše pojavljujemo kao migranti u Nemačkoj, Švedskoj, Belgiji, i Švajcarskoj“.
Rade Nikolić je nakon završenih studija na beogradskom Ekonomskom fakultetu otišao na stručno usavršavanje u Nemačku, uz pomoć fondacije Zoran Đinđić. Tokom 2010 godine stručno se usavršavao u Dojče banci, i kaže da u to vreme nije razmišljao o tome da ostane u Nemačkoj:
„Iskreno, dok sam bio na praksi nisam želeo da ostanem. Tačnije, u tom trenutku sam još uvek razmišljao kako bih voleo da se vratim u Srbiju i ovde nađem zaposlenje. Ali, razmišljao sam takođe da bih u nekoj perspektivi, ukoliko ne bih bio zadovoljan stanjem u Srbiji, mogao da živim u inostranstvu. Ali, kao što rekoh, voleo bih pre svega da pokušam da uspem u svojoj zemlji“.
Motivi mladih
Izolacija je učinila svoje
Moj osnovni motiv ukoliko bih odlučio da napustim zemlju je vezan za neku ekonomsku satisfakciju, ističe Rade Nikolić: „A što se tiče generalno motiva mladih ljudi mislim da je i sa ostalima slična situacija. Pre svega ljudi odlaze jer ovde ne dobijaju pravu šansu. Mislim da su ljudi pre svega nezadovoljni trenutnim stanjem, finasijskom pozicijom, mladi ljudi ne mogu da se osamostale, da se usavršavaju, i zbog toga odlaze na studije, na postdiplomske studije, ili traže zaposlenje u inostranstvu“.
Visokoobrazovani kadrovi iz Srbije pre svega gravitiraju ka Velikoj Britaniji i prekookeanskim zemljama. Jedan od razloga je jezička barijera, jer se u srpskim školama daleko više uči engleski nego nemački jezik. Međutim, istraživanja koja su obavljenja 1995. i 2005. godine pokazuju da je tu došlo do velikog preokreta, kaže profesor Grečić:
„1995. godine najveći broj je kao potencijalnu zemlju emigracije uzimao Kanadu, SAD, ili Australiju. Dok su deset godina kasnije na prvom mestu bile zemlje Evropske unije, i to više od jedne trećine ispitanika je kao tu potencijalnu zemlju navelo neku od zemalja EU“.
Selekcija se zaoštrava
Nakon 2000 godine značajno se promenila i struktura radne snage koja odlazi, skreće pažnju profesor Grečić. Umesto nekvalifikovane ili slabo kvalifikovane radne snage sada šansu za odlazak sve više traže visokoobrazovani kadrovi, pre svega tehničkih nauka. Selekcija u tom stručnom pogledu se dakle zaoštrava, primećuje Grečić.
Autori: Ivica Petrović / Dijana Roščić
Redakcija: Jakov Leon
Nemački, zašto da ne?! 