Nemačka

Из Википедије, слободне енциклопедије
Савезна Република Немачка
Bundesrepublik Deutschland
Застава Немачке Грб Немачке
Застава Грб
крилатицаЈединство и правда и слобода
(нем.
 Einigkeit und Recht und Freiheit)
Химна
Das Lied der Deutschen

Пусти звук
National anthem of Germany - U.S. Army 1st Armored Division Band.ogg
Положај Немачке
Главни град Coat of arms of Berlin.svg Берлин
52°31′N 13°24′E
Службени језик немачки[1]
Влада Савезна република
 – Председник Јоахим Гаук
 – Канцеларка Ангела Меркел
Стварање иНезависност
 – Свето римско царство 2. фебруара 962
 – Немачко царство 18. јануара 1871.
 – Федерлана република 23. маја 1949.
 – Уједињење Немачке 3. октобра 1990.
Површина
 – Укупно 357.111,91 km² (61.)
 – Вода (%) 2.416
Становништво
 – 2010. 81.772.000 (14.)
 – Густина 229/km² (35.)
БДП (ПКМ) 2007 приближно
 – Укупно $2.940 билиона (3.)
 – По глави становника $36.033 (19.)
ИХР (2010) 0,885 (10.) – веома висок
Валута Евро1 (EUR)
Временска зона UTC +1, +2 (CET,CEST)
Интернет домен .de2
Позивни број +49
1 = До 2002Немачка марка;
2 = Домен .eu се користи, подељено је са другим држава чланице европске уније.

Савезна Република Немачка (нем. Bundesrepublik Deutschland) је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. На северу излази на Северно и Балтичко море где се и граничи са Данском. На истоку се граничи са Пољском и Чешком Републиком, на југу са Аустријом и Швајцарском, а на западу са ФранцускомЛуксембургомБелгијом и Холандијом. Површина Немачке износи 357.104 km², а са преко 82 милиона становника је највећа држава-чланица Европске уније. По броју имиграната Немачка је трећа држава на свету. [2]

Античка област Германија, коју је насељавало неколико германских племена, је била позната и документована пре 100. године. Од 10. века, територије насељене Немцима су чиниле централни део Светог римског царства које је трајало до 1806. године. Током тог периода, северне области Немачке су постале центар протестантске реформације. Као модерна држава, Немачка је први пут уједињена након Француско-пруског рата 1871. године. Након Другог светског рата, Немачка је била подељена на две одвојене државе, Западну и Источну Немачку, дуж линије савезничких окупационих зона. Те две државе су се поново ујединиле 1990. године. Западна Немачка је била једна од оснивачаЕвропске заједнице, која је реорганизована у Европску унију 1993. године. Немачка је члан безграничне Шенгенске зоне, а 1999. је усвојилаевро као своју валуту.

Немачка је савезна парламентарна република коју чини 16 држава. Главни и највећи град је Берлин. Савезна Република Немачка је чланицаУједињених нацијаНАТО, групе Г8 и потписница протокола из Кјота. По мери БДП-а њена је привреда 5. најјача на свету (после САДЈапана,Кине и Индије). [3], а у извозу је Немачка светски шампион.

Највећи градови

У Немачкој постоји шест милионских градова. Највећи град је Берлин, а следе га Хамбург и Минхен. Највећа конурбација је област Рајна-Рур (око 12 милиона становника) у којој се налазе градови ДиселдорфКелнЕсенДортмундДуизбург и Бохум.

Берлин
Берлин
Хамбург
Хамбург
Минхен
Минхен
Поредак Град / Држава Популација Келн
Келн
Франкфурт на Мајни
Франкфурт на Мајни
Штутгарт
Штутгарт
1 Берлин 3.439.100
2 Хамбург 1.769.117
3 Минхен / Баварска 1.330.440
4 Келн / Северна Рајна-Вестфалија 998.105
5 Франкфурт на Мајни / Хесен 671.927
6 Штутгарт / Баден-Виртемберг 600.068
7 Диселдорф / Северна Рајна-Вестфалија 586.217
8 Дортмунд / Северна Рајна-Вестфалија 581.308
9 Есен / Северна Рајна-Вестфалија 576.259
10 Бремен 547.685
11 Хановер / Доња Саксонија 520.966
12 Лајпциг / Саксонија 518.862
13 Дрезден / Саксонија 517.052
14 Нирнберг / Баварска 503.673
15 Дуизбург / Северна Рајна-Вестфалија 491.931

Наука и култура

Алберт Ајнштајн

Немачка је много допринела светској науци и култури.

Међу најзначајније немачке научнике спадају физичари: АјнштајнПланк и Хајзенберг. Затим, математичари: ЛајбницГаус и Хилберт, астроном Кеплер, лингвистибраћа Грим, биолози КохЕрлих и многи други.

Чувени немачки проналазачи су: ГутенбергРентгенСименс и Цепелин.

Значајни немачки композитори су БетовенБахХендлБрамс и Вагнер; песници ГетеШилер и Хајне; писци Ман и Брехт; сликари ДирерХолбајн и Ернст; архитекти НојманГропијус и Ван дер Рое.

Посебно се истиче плејада немачких филозофа: КантХегелМарксЕнгелсШопенхауерНичеХајдегер и др.

Лудвиг ван Бетовен

Многи великани нису били Немци по савременим критеријумима, али су стварали у оквиру немачке културе, нпр. МоцартКафка иНикола Коперник.

Немачки језик, који има много дијалеката, у 19. веку је био lingua franca средње, источне и северне Европе, а и данас се учи широм света као један од најважнијих језика. Најважнија институција за промоцију немачког језика и културе је Гетеов институт са 128 филијала широм света.

Однедавно се Немачка вратила на светску културну сцену у великом стилу, с препорођеним Берлином, те новом музиком и уметношћу. Између осталог, у филму и књижевности постоји јак тренд да се обрађују теме везане уз немачко уједињење.

Advertisements
Ostavite komentar

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s