Archive | april 2013
Zadaci sa takmičenja
Pošto se na internetu teško mogu naći zadaci sa takmičenja iz nemačkog jezika, ja sam rešila da napravim neku zbirku i to objavim, kako bi i drugi mogli doći do zadataka.
Molim kolege ako imaju još neki test sa takmičenja da mi pošalju na mail, u Wordu, PDF-u ili skenirano, pa da dopunimo ovu kolekciju!
takmisenje2010.opstinsko i okruzno
Naučite nemački besplatno preko Interneta
Nemački jezik predstavlja jedan od najviše korišćenih jezika u Evropi. U skladu sa tim, kod ljudi sa naših prostora vlada veliko interesovanje za njegovo učenje. Danas ćemo opisati tri sajta na kojima možete naučiti nemački jezik potpuno besplatno.
1) Deutsche welle
Verovatno najbolji kursevi za besplatno učenje nemačkoj su kursevi koje nude nemački sajt Deutsche Welle. Njihova prednost je i što su adaptirani za srpsko govorno područje, tako da nije potrebno da znate engleski kako bi pohađali kurs. Mana je njihov sajt, koji je prilično težak za snalaženje.
Potrebno je da odaberete verziju sajta na srpskom jeziku, ako već niste na toj poziciji. Verziju birate u gornjem desnom uglu sajta
Potom, u gornjem meniju možete videli link do srpskih kurseva za učenje nemačkog.
Jedan od zanimljivih kurseva je multimedijalni interaktivni kurs na koji morate da se registrujete i napravite svoj nalog.
Za početnike postoji i kurs: Warum Nicht (Nemački – zašto da ne) koji predstavlja snimak radio kursa za učenje nemačkog. Materijalima za učenje (mp3 i PDF ) možete pristupati direktno sa sajta ali ih i možete skinuti na svoj računar.
2) Busuu.com
Busuu takođe nudi odlične besplatne kurseve za učenje ne samo nemačkog već i drugih poznatih jezika. Postoji i mogućnost interakcije sa ostalim posetiocima.
3) Live Mocha
LiveMocha nudi mnoštvo besplatnih kurseva za učenje, i nemačkog i ostalih svetskih jezika. Interfejs je na engleskom, ali postoje prevodi i na srpski jezik, tako da neće biti mnogo problema kada učite.
4. Duolingo
Duolingo sajt ima novi pristup učenju jezika. Jedan od jezika koji nude je nemački, i ceo proces učenja je veoma interaktivan i obuhvata kombinaciju audio i video materijala sa kvizovima. Ceo koncept je eksperimentalne prirode, ali su na Internetu počeli da dobijaju pohvale, pa vam ih stoga i preporučujemo.
izvor: http://internetzanatlija.com
Prilika
STUDIRANJE
Nemačka se bori za strane studente
Nemačkoj nedostaje specijalizovana radna snaga: inženjeri, računarski stručnjaci, ali često i negovatelji. Nemačka služba za akademsku razmenu (DAAD) namerava da u Nemačku privuče strane studente.
Nemačka služba za akademsku razmenu (DAAD) planira da do 2020. godine poveća broj stranih studenata na 350.000, što je za 100.000 više nego danas. DAAD, koju, pored ostalih, finansiranju nemačko Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo za obrazovanje, daje stipendije Nemcima koji žele da studiraju u inostranstvu, ali i strancima koji žele da se obrazuju u Nemačkoj. DAAD je 2012 dodelila stupendije za 45.200 stranaca i 30.100 Nemaca.
U Nemačkoj trenuto studira oko 2,5 miliona studenataJoš uvek nije poznato da li će DAAD od svojih donatora dobiti više novca. Margret Vintermantel, šefica DAAD, kaže da bi trebalo voditi razgovori sa svim stranama. DAAD istovremeno želi da u inostranstvo pošalje više nemačkih studenata. Međutim, to bi moglo da bude skupo jer sve više Nemaca studira. Razlog je kombinacija skraćenog školovanje i generacija sa velikim brojem dece.
Kako olakšati studiranje?
Za privlačenje stranih studenata bitno je ukinuti važne barijere. Potrebno je napraviti veću ponudu kurseva na engleskom jeziku. Takođe je potrebno dodatno raditi na lakšem upisu stranih studenata ili priznavanju stranih diploma. Priznavanje evropskih kvalifikacija od uvođenja zajedničkih Bečelor i master-diploma prolaze uglavnom bez problema.
Međutim, kod priznavanja diploma dobijenih u zemljama koje nisu u EU, dolazi do komplikacija. Tako se može desiti da se magistarska diploma stečena na univerzitetu u Pakistanu ili Avganistanu (ili u Srbiji prim ur.) ne prizna u Nemačkoj, i da te osobe moraju ponovo na fakultet. Vintermantel takođe kaže da studenti iz inostranstva često nisu dobro došli. Ona zahteva bolju „kulturu dobrodošlice“ na nemačkim univerzitetima.
Nemačka kancelarka Angela Merkel se i prilikom susreta sa indijskim premijerom zalagala za veći broj studenata iz inostranstva.Potrebna veća saradnja sa univerzitetima u inostranstvu
DAAD takođe želi da povećati saradnju sa visokoškolskim ustanovama u inostranstvu, kao što već postoji sa univerzitetima u Kazahstanu ili Egiptu. Takođe, trebalo bi poboljšati predavanja na nemačkom jeziku na univerzitetima u inostranstvu jer je konkurencija u obrazovanju međunarodne elite sve veća. Države kao što su Brazil, Koreja ili Indija u univerzitete su investirale velike sume novca. „Da bi nemački univerziteti mogli da ostanu konkurentni, moraju da se pobrinu da imaju otvorena vrata“, kaže Vintermantel.
Nemačka je, zajedno sa Australijom i Francuskom, peta, možda i četvrta najpopularnija zemlja za strane studente. Odmah nakon SAD i Velike Britanije. Nemačka ne želi da se odrekne studenata. Oni nisu samo potencijalna nova stručna radna snaga, oni donose nove ideje i pristupe u istraživanjima na univerzitetima.
Autori: Naomi Konrad / Mehmed Smajić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković
Izvor http://www.dw.de
Zašto učiti nemački?!
Zašto učiti nemački?!
MOJA NEMAČKA PRIČA
Srpski migranti u Nemačkoj
Emigracija iz Srbije od 90-tih godina prošlog veka do danas uglavnom se odvijala iz ekonomskih razloga. Ali su na stepen emigracije uticali i događaji u bivšoj Jugoslaviji, pre svega ratovi i sankcije.
Srbija pati od hroničnog odliva mozgova, jer se nalazi na 132 mestu od 133 zemlje za koje su rađene analize te vrste, navodi se u knjizi „Srpska naučna dijaspora“ profesora Beogradskog univerziteta Vladimira Grečića. Međutim, Srbija nema nikakvu valjanu statistiku kada je reč o broju visokoobrazavnih koji napuštaju zemlju; republički Zavod za statistiku nije osposobljen za vođene evidencije o seobama građana Srbije, a time se ne bavi nijedna naučna institucija, upozorava profesor Grečić. Analize se oslanjaju samo na podatke imigracionih zemalja, koji pokazuju da broj visoobrazovanih iznosi od 10 do 12 procenata ukupnog broja onih koji su dobili useljeničke vize. Između 1991-2000 godine samo u Australiji, Kanadi i SAD-u oko 82.000 građana Srbije i Crne Gore je dobilo useljeničke vize. Na sajtu Grupe ekspereta za prosperitet Srbije (GEPS) stoji da ima preko 5.000 profesora, istraživača, biznismena, lekara, pravnika i vrhunskih sportista koji žive i rade širom sveta.
Bez statistika o iseljavanju
Hroničan odliv mozgovaPrema nemačkim statistikama za 2010 u Saveznoj republici Nemačkoj živelo je skoro 200 000 Srba. Njihova prosečna starost je 36,5 godina – što znači da su mlađi od prosečnog stanovnika Srbije, kome je 41,2 godine. U proseku žive u Nemačkoj 19.8 godina. U poređenju sa 2009, broj Srba u Nemačkoj povećao se za 8,6 odsto.
Statistički podaci kažu i da skoro 100 000 ljudi iz nekadašnje „Srbije i Crne Gore“ živi u Nemačkoj. Tek od avgusta 2006 vrši se podela na građane dve zemlje. A statistike za Kosovo su odvojene tek od maja 2008.
Oduvek emigranti
Rade NikolićSrbija je tradicionalno emigraciona zemlja, kaže profesor Grečić. Zanimljivo je da su tokom devedesetih godina građani Srbije najviše odlazili u prekookeanske zemlje, pre svega SAD, Kanadu, Australiju i Novi Zeland, dok se nakon 2000 godine fokus emigracije pomera na zemlje Evropske unije (EU). Tokom 90-ih politički motivi su bili jedan od razloga za emigraciju, ali čak i tada ankete su pokazivale da su ekonomski motivi bili glavni razlog, navodi profesor Grečić:
„Znači, veće su zarade u zemljama destinacije, bilo da su to prekookeanske zemlje bilo zemlje EU. Drugi razlog su bili uslovi stanovanja, rešavanje stambenih pitanja, što je za mlade ljude dosta problematično u Srbiji za razliku od nekih drugih zemalja. I kao treći razlog za odlazak iz zemlje bi mogli biti uslovi za napredak u profesiji.“
Mešani motivi za emigraciju
Devete su mnoge primorale na beg iz SrbijeMotive za odlazak iz zemlje uvek možemo posmtrati kao mešane migracione motive, jer se oni uvek prožimaju, ističe Danilo Rakić, iz nevladine organizacije 484. Siromaštvo, nestabilnost, kao i ratovi i međunarodne sankcije uslovili su povećan talas migracije od 90-ih do danas, i to u zemlje gde se pretpostavlja da će se najlakše naći utočište, kaže Rakić:
„Nemačka je po prirodi stvari zemlja gde je najveći broj ljudi iz bivše Jugoslavije imao svoje rođake. Tako da uopšte ne čudi podatak da se uvek među migrantima, da li kao tražioci azila, ili radnici na određeno vreme u statistikama najviše pojavljujemo kao migranti u Nemačkoj, Švedskoj, Belgiji, i Švajcarskoj“.
Rade Nikolić je nakon završenih studija na beogradskom Ekonomskom fakultetu otišao na stručno usavršavanje u Nemačku, uz pomoć fondacije Zoran Đinđić. Tokom 2010 godine stručno se usavršavao u Dojče banci, i kaže da u to vreme nije razmišljao o tome da ostane u Nemačkoj:
„Iskreno, dok sam bio na praksi nisam želeo da ostanem. Tačnije, u tom trenutku sam još uvek razmišljao kako bih voleo da se vratim u Srbiju i ovde nađem zaposlenje. Ali, razmišljao sam takođe da bih u nekoj perspektivi, ukoliko ne bih bio zadovoljan stanjem u Srbiji, mogao da živim u inostranstvu. Ali, kao što rekoh, voleo bih pre svega da pokušam da uspem u svojoj zemlji“.
Motivi mladih
Izolacija je učinila svojeMoj osnovni motiv ukoliko bih odlučio da napustim zemlju je vezan za neku ekonomsku satisfakciju, ističe Rade Nikolić: „A što se tiče generalno motiva mladih ljudi mislim da je i sa ostalima slična situacija. Pre svega ljudi odlaze jer ovde ne dobijaju pravu šansu. Mislim da su ljudi pre svega nezadovoljni trenutnim stanjem, finasijskom pozicijom, mladi ljudi ne mogu da se osamostale, da se usavršavaju, i zbog toga odlaze na studije, na postdiplomske studije, ili traže zaposlenje u inostranstvu“.
Visokoobrazovani kadrovi iz Srbije pre svega gravitiraju ka Velikoj Britaniji i prekookeanskim zemljama. Jedan od razloga je jezička barijera, jer se u srpskim školama daleko više uči engleski nego nemački jezik. Međutim, istraživanja koja su obavljenja 1995. i 2005. godine pokazuju da je tu došlo do velikog preokreta, kaže profesor Grečić:
„1995. godine najveći broj je kao potencijalnu zemlju emigracije uzimao Kanadu, SAD, ili Australiju. Dok su deset godina kasnije na prvom mestu bile zemlje Evropske unije, i to više od jedne trećine ispitanika je kao tu potencijalnu zemlju navelo neku od zemalja EU“.
Selekcija se zaoštrava
Nakon 2000 godine značajno se promenila i struktura radne snage koja odlazi, skreće pažnju profesor Grečić. Umesto nekvalifikovane ili slabo kvalifikovane radne snage sada šansu za odlazak sve više traže visokoobrazovani kadrovi, pre svega tehničkih nauka. Selekcija u tom stručnom pogledu se dakle zaoštrava, primećuje Grečić.
Autori: Ivica Petrović / Dijana Roščić
Redakcija: Jakov Leon
Nemački, zašto da ne?! 