Oktoberfest za početnike

Krajem septembra i prvih dana oktobra, Minhen postaje više Minhen nego što je to inače. Tokom te dve i po nedelje, svakodnevica pada u drugi plan, a grad je puno gostiju iz čitavog sveta. Jer, u pitanju je Oktoberfest.

BdT Deutschland BMW Wiesn Sport-Stammtisch - Oktoberfest 2014

Oktoberfest je počeo 19. septembra i traje do 5. oktobra. Tradicija je njegova najvažnija komponenta, pa tako i ustaljena procedura koja izgleda ovako: Prvog dana slavlja, u 10:45 u centru Minhena, odakle polazi povorka od oko 1.000 ljudi. Na njenom čelu je „Minhner kindl“ – „Minhensko dete“ (pojmovnik Oktoberfesta je niže u tekstu) na konju, odmah za njim (zapravo: njom) gradonačelnik (Diter Rajter, Socijaldemokratska stranka) a iza njega drugi gradski funkcioneri, te gostioničari Oktoberfesta, svi na kočijama sa konjskim zapregama i u tradicionalnoj bavarskoj nošnji.

 

Posle šetnje ulicama Minhena, defile se završava na Terezinoj livadi, od milošte zvanoj i Terezino poljanče ili samo poljanče („Wiesn“ – izg. “Vizn”). To je „poprište“ Oktoberfesta. Reč je o livadi od 42 hektara koja se nalazi na vrlo povoljnoj lokaciji u blizini gradskog centra, pa zbog toga nije samo obična livada, već „površina sa posebnom namenom“, o čijem korišćenju mora da se razgovara sa gradskom upravom. Tu su za vreme Otoberfesta postavljene šatre poznatih gostioničara, u kojima se pije i slavi, a samo slavlje otvara gradonačelnik, u podne, probijanjem prvog bureta sa pivom uŠotenhamelovoj šatri.

 

 

 

Pošto je povod za održavanje prvog Oktoberfesta 1810. bilo venčanje princeze Tereze i princa Ludviga, ni ovogodišnje slavlje ne može da se održi bez njih – za tu priliku odabrano je dvoje mladih koji će glumiti saksonsku princezu i bavarskog princa, naravno, u odeći u kakvoj se taj par i venčao pre 200 godina. Tom prilikom su u njihovu čast održane i konjske trke, pa je tako i na ovogodišnjem Oktoberfestu – trke se održavaju svakog dana u 13 i 18 sati.

Na „istorijskoj livadi“, odvojenoj od glavne poljane, posetioci mogu da vide povorku koja predstavlja tradicionalne nošnje, kao i nekadašnje strelce sa njihovim samostrelima. Tu je i mali zoo-vrt sa domaćim i malim životinjama koje posetioci smeju da pomaze, čemu se najviše raduju – deca. Doduše, ulaz na malu livadu se posebno plaća i košta 4 evra.

Na glavnom delu „Vizna“ postavljena je i tzv. muzejska šatra. Unutra se vidi kako su u svojim putujućim kolima pre 100 godina živeli vašarski umetnici, tu je i jedna velika klackalica u obliku broda, iz 1925. godine, a pored nje je i restaurirani velodrom, na kome će posetioci moći da se trkaju na prastarim modelima bicikala. U posebnom šatoru mogu da se isprobaju i vašarske atrakcije iz 19. veka, poput klackalice, ali i tadašnjih modela karusela i tobogana.

Pivo koje se toči na Oktoberfestu mora sadržati najmanje 13,5 odsto alkohola. Krigla piva košta između 9,70 i 10,10 evra.

Pojmovnik Oktoberfesta za početnike

„Minhner kindl“ – Minhensko dete

Zvanična figura na grbu Minhena je monah u crnoj mantiji i crvenoj obući, raširenih ruku: u levoj ruci drži knjigu na koju se zaklinje – najverovatnije gradski zakonik ili jevanđelje. Ova figura se često naziva i Minhenskim detetom: od 16 veka naovamo, različiti umetnici su prikazivali svoje (nezvanične) interpretacije gradskog grba, na kojima je monah izgledao sve detinjastije. Naposletku je, 20-ih godina prošlog veka, od dečaka postala – devojčica: Minhensko dete.

Na Oktoberfestu Minhensko dete predvodi povorku gostioničara koji iz centra grada, pred sam početak slavlja, kroz nekoliko ulica prelaze na Terezinu livadu („svečani ulazak“). Dok gradonačelnik otvara prvo bure piva, Dete mora biti pored njega. Od 1972, u toj ulozi je uvek neka lepa devojka, koja se bira obično iz redova minhenskih gostioničara (koji imaju svoje šatre na Oktoberfestu), vašarskih porodica ili pivara. Minhensko dete se još naziva i „ambasadorkom Minhena“ i zbog toga ona mora biti dobro obrazovana, mora da govori strane jezike, kao i da ima lepe manire, a podrazumeva se da zna dosta o Minhenu i Bavarskoj. Ova ambasadorka se poziva i na druge svečanosti gde predstavlja grad Minhen. Uobičajeni „mandat“ joj traje dve godine. Ove godine Minhensko dete je – peti put zaredom – Marija Nevrcela, kćerka Manfreda Nevrcele, šefa Udruženja minhenskih pivara.

Terezina livada

Ova livada je dobila ime po princezi Terezi od Saksonije-Hildburghauzena, supruzi bavarskog princa Ludviga i kasnijeg kralja Ludviga I. Ovaj par je venčan 12. oktobra 1810. Svadbeno slavlje je trajalo pet dana i na kraju, 17. oktobra, završeno je konjskim trkama. Gledaoci su bili na obronku koji se nadvijao nad livadu, koja je, uz dozvolu kraljevske porodice, prozvana Terezinom livadom. Odlukom da se konjske trke ponove sledeće godine u isto vreme, nastala je tradicija Oktoberfesta. 1818. su na livadu postavljeni prvi karuseli i klackalice, a od 1896. na njoj se redovno razapinju velike šatre u kojima se toči pivo.

Danas se na Terezinoj livadi ne održava samo Oktoberfest (Vizn), već i Međunarodni sajam poljoprivrede (svake četiri godine) kao i jednom godišnje Prolećni vašar, a tu obično svoje šatre postavljaju i cirkusi. Šteta je što oni koji čuju reč „livada“ obično očekuju travnatu površinu, ali trava je sa Terezine livade odavno nestala, tako da posetioci gaze po tvrdoj zemlji, iz koje tu i tamo probija korov.

Probijanje bureta

Bure sa pivom u donjem delu ima blago užljebljenje – to je deo kroz koji se spolja, specijalnim maljem, ukucava cev slavine. Ukucavanje je ritual kojim Oktoberfest zvanično počinje. Prvo bure probija lično gradonačelnik Minhena. On nema tako jednostavan posao, jer su za to potrebni izvesna veština i snaga. Potrebno je više udaraca maljem.

Kada blago zašiljena cev probije bure, iz slavine poteče pivo, što se uvek proslavi uzvikom „Poteklo je“ – taj uzvik je uklopljen u čitav niz pesama koje se pevaju tokom vašara, a čuje se, naravno, i prilikom otvaranja svakog novog pivskog bureta na Oktoberfestu. Na nemačkom on glasi: „O’zapft is!“

Najveće šatre svetaŠotenhamel

Šatre u kojima se pije pivo i slavi Oktoberfest na Terezinoj livadi se doduše, tako zovu, ali u stvarnosti je reč o montažnim halama, sa klasičnim krovom «na dve vode» i elementima tradicionalnog bavarskog dizajna. Reč je o ogromnim prostorima u kojima dominiraju dugački stolovi i klupe, gde se pivo služi u kriglama. U halama se sedi; samo u jednoj od njih gosti mogu i da stoje za šankom. Razume se da prostor na najvećem svetskom vašaru ne može da zakupi bilo ko – prema propisima Oktoberfesta, tu sme da se toči samo pivo jakih i proverenih minhenskih pivara, pivo koje se spravlja prema Minhenskoj zapovesti o čistoti iz 1487, te Nemačkoj zapovesti o čistoti piva iz 1906. godine. Posetiocima je na raspolaganju 15 velikih i 17 manjih šatri. Pošto su šatre poslednjih godina zbog velike navale posetilaca povremeno morale da budu zatvarane, grad Minhen je na svom internet-portalu postavio takozvani „Vizn-barometar“ u kome se prognozira zauzetost, odnosno opterećenje, pojedinih šatri.

Šotenhamelova šatra ima istorijski značaj, jer on vuče poreklo od barake u kojoj je točeno pivo iza kraljevske šatre u 19. veku. Gostioničari koji danas postavljaju šatru su braća Peter i Kristijan Šotenhamel. Uobičajena površina za goste ima veličinu od 4.800 kvadratnih metara, i tu su na dve galerije raspoređena mesta za 6.000 gostiju. Postoji i bašta od 2.200 kvm sa 4.000 mesta. Time je ova šatra svrstana u manje na Oktoberfestu. U ovoj šatri se otvara Oktoberfest (gradonačelnik probija/otvara prvo bure piva). Šotenhamel je na ovom vašaru tradicionalno domaćin različitih studentskih udruženja, koja na fasadi šatre imaju okačene svoje grbove. Gosti Šotenhamela su najčešće mladi i opušteni. Kod Šotenhamela se toči pivo „Špaten“. Šatra je specifična i po uniformama konobarica, koje nisu obučene u tirolku (dirndl), već nose klasične kecelje i kapice. Ova šatra se često naziva i „šatrom mladih“. Ostale šatre su:

Šatra majstora samostrela (oko 6.500 mesta) – postoji od 1895. Njen vlasnik je Peter Inzelkamer, brat vlasnika poznate pivare „Ajinger“. Ovde se toči pivo „Paulaner broj“

Augustiner (8.500 mesta) – Vlasnik Manfred Folmer poseduje nekoliko uglednih pivnica u Minhenu.

Brojrosl-Pšorbroj-hala (8.500 mesta) – pripada poznatoj pivarskoj porodici Hajde; zaštitni znak ove šatre je gotovo 20 metara visoko drveće okićeno kao za prvomajski praznik koje se nalazi pred ulazom. Toči se pivo „Haker-pšor“.

Fišer-vroni (3.800 mesta) – služi se pivo „Augustiner“. Licencu za Oktoberfest ova šatra je dobila 1949; vlasnica Veronika Fišer je otada bila prisutna na svakom Oktoberfestu sve do svoje smrti 1998, kada je posao preuzeo njen sin. Na drugi ponedeljak Oktoberfesta, ovu šatru „zaposedaju“ gejevi i lezbejke; to je tradicija koju je davno počeo homoseksualni gostioničar bara „Proseko“, koji je na Oktoberfestu baš kod Fišer-Vronija uvek rezervisao nekoliko stolova za svoje društvo. Taj gostioničar je u međuvremenu umro, ali se homoseksualno društvo uvećalo… i izvojevalo sebi i poseban dan za slavlje. Specijalitet ove šatre je „nabodena riba“, odnosno razne vrste riba koje se peku nad vatrom nataknute na ražnjić dugačak 15 metara. Ljubitelji delikatesa mogu da naruče i škampe, mušlje i ostrige.

Haker (9.200 mesta) – služi se pivo „Haker“ a orkestar svira na bini koja se okreće. Gostioničar je portparol „Vizna“, Toni Roiderer.

Hofbroj (10.000 mesta) – najveća šatra Oktoberfesta. Jedina koja ima i prostor za stajanje za oko 1.000 ljudi. Površina šatre je veća od 7.000 kvm; za dve nedelje vašara ovde se natoči više od 550.000 litara piva, posluži 70.000 pilećih polutki, 5.500 svinjskih butova i oko 8.000 porcija svinjskih kobasica. Zbog svetske slave piva „Hofbroj“ ovu šatru rado posećuju turisti, ali i mnoge poznate ličnosti; zbog toga se, međutim, u njoj često smenjuju ekstremna raspoloženja. Vlasnik: porodica Štajnberg.

Kefers (3.300 mesta) – jedina kuća na Oktoberfestu koja nije montažna hala, već je sagrađena od solidnih blokova. Kao ispostava delikatesne radnje „Kefer“ služi neobične kulinarske specijalitete; za razliku od većine ostalih šatri koje se zatvaraju u 23:30, ova radi do 1:00 ujutro; omiljeno je sastajalište nemačkog džet-seta – tu rado dolaze poznati sportisti, glumci i ostale zvezde javnog života. Osim piva, služe se i vino i šampanjac.

Levenbroj (8.500 mesta) – tu je uvek postavljen karakteristični „Levenbroj“-toranj sa pokretnim lavom, visok 37 metara. Pod plafonom šatre upaljeno je „zvezdano nebo“ od 16.500 sijalica. 1989, u ovoj šatri je milionerka Regina Sikst počela da okuplja svoje društvo slavnih žena, što je tradicija koja se održala do 2007. Vlasnici: Krista i Ludvig Hang i Štefani Špendler. Pivo „Levenbroj“ je kult ne samo u Nemačkoj.

Oksenbrateraj („volovska pečenjara“) – 1881. je kasapin Johan Resler počeo da na Oktoberfestu peče volove. Samo do 1901. u ovoj šatri na Oktoberfestu je ispečeno 200 volova. Danas se na posebnoj tabli ispisuje ime svakog pojedenog vola, koga orkestar ispraća posebnim „tušem“.

Šatra strelaca (5.300 mesta) – iako najveća po površini, nalazi se van glavne „ulice“ na Terezinoj livadi, a ima neupadljivu fasadu, pa je turisti često previde. Ranije su tu gosti bili u proseku stariji od ostalih, a atmosfera mirnija i prijatnija nego u drugim šatrama. Poslednjih godina je za zabavu gostiju zadužen VIS „Nideralmer“ koji na repertoaru ima i rok i pop-muziku, pa su ovu šatru počeli da posećuju sve mlađi gosti. Ovde se tradicionalno održava takmičenje sportskih strelaca – i to na 110 streličarskih štandova. Domaćini: Klaudija i Eduard Rajnbold. Specijalitet kuće: prasići pečeni u kvasu.

Vajncelt (2.500 mesta) – vlasnik: Štefan Kufler. Do 21h služi pšenično pivo („Vajcenbir“), a posle toga bezalkoholna pića, vino i šampanjac. Jedna od „najmlađih“ šatri: postoji od 1984. Toči se „Paulaner“ pivo; i ova šatra je otvorena do 1h ujutro.

Vincerer fendl („Paulanerova“ hala za slavlje – nešto manje od 11.000 mesta) – na krovu ove hale se vrti „Paulanerova“ krigla visoka 6 metara. Ova šatra je bila domaćin majstora u gađanju samostrelom, koji su pre više godina prednost dali posebnoj „Šatri majstora samostrela“ (vidi gore).

Vašarske atrakcije

Na Oktoberfestu ima oko 200 vašarskih atrakcija, među kojima je 80-ak raznih vrsta „vožnji“. Ovde su zastupljene i mnoge porodice koje drže vašare još od početka 20. veka. Ima svega – od starih atrakcija koje izazivaju nostalgiju, do najmodernijih čuda koje izazivaju – vrtoglavicu. Evo nekih tradicionalnih atrakcija.

Džinovski točak se na Oktoberfestu prvi put pojavio 1880. godine – bio je visok 12 metara. Od 1979. stalna atrakcija na ovom vašaru je Vilenborgov točak koji putnike u konzolama kružnom putanjom podiže do visine od 48 metara. To je svakako najupadljivija atrakcija koja se vidi još izdaleka, a posetiocima pruža mogućnost da uživaju u pogledu na Terezinu livadu iz ptičje perspektive.

Krinolina – Reč je o tradicionalnom okruglom karuselu koji se na Oktoberfestu postavlja od 1924. godine. Okrugla forma i način okretanja podsećaju na krinolinu. Do 1938. godine, ovaj karusel je okretan – ručno. Danas, muzičku kulisu za goste na Krinolini još uvek stvara orkestar sa muzikom uživo.

Veštičja ljuljaška je sastavni deo svakog većeg zabavnog parka. Prvi put je predstavljena čak 1884. godine u Americi, a na Oktoberfestu se pojavila 1894. godine. Na dve klupe postavljene jedna prema drugoj sedi po osmoro ljudi, sve visi na jednoj osovini, a kada počne ljuljanje, od jednog trenutka počinje da se okreće čitava prostorija, tako da posetioci imaju utisak da ljuljaška pravi pun krug. Ovaj antikvitet se nalazi pod posebnom zaštitom i ne postavlja se na drugim vašarima, već se održava samo da bi rado jednom godišnje – tokom dve nedelje Oktoberfesta.

Đavolji točak se pojavio 1910. Posetioci se popnu na drveni plato – disk prečnika 5 metara. Voditelj ih upućuje da sednu ili legnu, ili ostanu da stoje – ako smeju. Disk počinje da se vrti, najpre lagano, pa sve brže i brže, pri čemu voditeljevi pomoćnici gađaju “putnike” vrećama sa senom ili ih hvataju lasom. Cilj je što duže ostati na točku. Voditelj sve vreme komentariše zbivanja uz posprdne primedbe na račun onih koje uspeju da zbace.

Postoji i mnogo modernih atrakcija, kao što je rolerkoster „Olimpijske igre“, najveći putujući tobogan na svetu, u kome vozić pravi čak pet lupinga (olimpijski krugovi), a tu su i sve druge standardne atrakcije kakve se mogu videti na velikim svetskim vašarima.

Haos i erotika na Oktoberfestu

Haos – o tome je možda najbolji komentar napisao list Zidojče cajtung: „Ljudi koji prvi put dođu na Oktoberfest u nameri da nađu sebi mesto u nekoj šatri, teško mogu da poveruju da ovako bezoblična masa ljudi ne vodi u čisti haos. A zatim odjednom shvate da je ‘Vizn’ vrlo miroljubiv; kao u nekakvoj državi mrava, ovde postoje tajni putevi, a ljude usmerava neka tajna snaga; saobraćaj ponekad zapne, da bi se zatim mirno i bez nervoze nastavio. Zato haosa nema, čak i kada neki pokušavaju da ga stvore. Ne zna se zašto je to tako, ali ’Vizn’ ionako ne može da se racionalno objasni.“

Što se tiče erotike – „Žene u tirolskoj nošnji uvek izgledaju mnogo bolje nego inače. Ovaj komad odeće ističe sve ženske atribute. Muškarci u kožnim ‘trofrtaljkama’ izgledaju tradicionalno smešno, ali na neki način i dirljivo: čak i kancelarijski pacovi sa svojim bledunjavim nožicama (ako ne gledate baš preterano pažljivo) liče pomalo na naše vrlo rane pretke. Navodno baš zbog ovog arhaičnog preobražaja, muškarci i žene se na Oktoberfestu zbližavaju mnogo brže i opuštenije nego inače. To je, naravno, čista glupost: razlog je najverovatnije – opšte pijanstvo.“

Bezbednost

O bezbednosti na Oktoberfestu staraju se posebni odredi policije, vatrogasaca i sanitetlija. Oktoberfest ima svoju posebnu policijsku stanicu. Pošto na ovaj vašar dolazi veliki broj posetilaca iz Italije, nemačkim policajcima se u održavanju reda prudružuju i njihove italijanske kolege. O hitnoj pomoći se – već decenijama – stara Minhenski crveni krst. Na delu Terezine livade na kome je zgrada uprave Oktoberfesta, nalazi se ambulatna sa najmodernijom opremom – ima čak i operacionu salu. I pored svih mera bezbednosti, Oktoberfest ne može da prođe bez krađa, tuča i seksualnog uznemiravanja žena, zbog čega su poslednjih godina mere bezbednosti pojačane a 2003. je pokrenuta i akcija „Sigurna livada za devojke i žene“.

Kad pritera…

Nakon što su 2004. redovi pred montažnim toaletima bili toliko dugački da je policija morala da reguliše ulazak u njih, 2005. je broj montažnih WC-a povećan za 20 odsto. Trenutno ima više od 1.800 urinala i kabina. Kuriozitet: poseban problem stvaraju posetioci koji zbog sveopšte buke koriste WC-kabinu da bi – telefonirali. Zbog takvih je još pre pet godina počelo da se razmišlja o instaliranju Faradejevih kaveza ili čak odašiljača koji ometaju signal mobilne telefonije – na WC-kabine. No, sve je to postalo pravno i tehnički suviše komplikovano, pa je za sada jedini način borbe – postavljanje tabli „zabranjeno telefoniranje“…

izvor http://www.dw.de

 

 

 

Advertisements

One thought on “Oktoberfest za početnike

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s