Moderni srpsko-nemački

Počev od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja – nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije. Konsultovali smo srpske i nemačke standardne rečnike, rečnik Milana Vujaklije, ali i duhovita tumačenja ljubitelja slenga.

Frajer

Rečnik Matice srpske je, još u starom izdanju, definisao frajere kao „besposlene mlade ljude nedoličnog ponašanja, mangupe, huligane“ pa i kao „budale“. E onda je preokret nastao sedamdesetih, a osvedočen je u filmu „Mlad i zdrav kao ruža“ Jovana Jovanovića. Dragan Nikolić glumi neviđenog frajera (besposlenog huligana, kriminalca) koji, ne lezi vraže, uz to „pozajmljuje dobra kolica“ i „šeta dobre ribone“. Iako je film kasnije nekim čudom pojeo mrak na 35 godina, pozitivno značenje reči „frajer“ se proširilo.

Na to bi se Nemci, verovatno, nasmejali. U nemačkom je frajer (freier) bio i ostao izraz za muškarca koji obilazi prijateljice noći i plaća za seks. Nema tu apriori ničega pozitivnog, a ni negativnog. To je čovek koji se koristi uslugama kolgerli.

Gilipter

Gilipter se odomaćio u srpskom jeziku kao nešto pretežno negativno, ali bezopasno i to sve zahvaljujući frajeru. Drugi posetilac sajta vukajlija.com tvrdi da su očevi u Vojvodini, kada bi im ćerke nalazile frajere, govorili: „’Di ćeš s tim gilipterom!?“ Rečnik nije definisao ovu reč, ali je zgodno reći da je to jedan od brojnih naziva za ljude koji besciljno zuje okolo, a nekako su stalno u opticaju, nikako da odzuje.

Raskorak u odnosu na upotrebu u nemačkom jeziku je opet ogroman. Geliebter je u Nemačkoj jednostavno ljubavnik. E sada, kao što u srpskom ljubavnik može zapravo biti švaler, a ljubavnica može biti švalerka, tako nije razjašnjeno ni da li geliebter stupa u vezu sa slobodnom ženom ili sa zauzetom.

Bitanga

Bitanga je izraz koji levitira na granici nepristojnosti. Značenje je bilo i ostalo pejorativno: skitnica, propalica, neradnik, a danas ima i primese delikventnih ili nezakonitih radnji.

Prema predanju, reč potiče iz proleća 1189. kada je u pohodu na Hristov grob kroz Vojvodinu prolazila vojska nemačkog cara Fridriha Barbarose. Izgladneli vojnici su navodno zalazili u kuće meštana i, uz nezaobilazno „bitte“, molili za malo hrane. Zahvaljivali su sa „danke“, a od te dve reči je skovana reč „bitanga“ što najpre i jeste značilo skitnica. U nemačkom jeziku se ova reč ne koristi, ali se zato mnogo češće nego u Srbiji mogu čuti reči od kojih je „bitanga“ skovana.

Hohštapler

E sad, bitanga nije hohštapler. Ona je manje zavijena u oblande – surovija i sirovija. Hohštapler je prevarant, više se oslanja na radnje mutne, zakulisne, ispod žita… Savršen spoj ribe i mačke, taj pliva gde god da ga bacite i uvek se dočeka na noge. Osnovna osobina mu je da skriva svoje prave namere.

Veoma sličnu, ali ipak ne i potpuno istu, definiciju nudi i nemački jezik koji hohštaplerom naziva osobe koje se izdaju za ono što nisu – ili se pretvaraju da su obrazovaniji, da su višeg društvenog ranga ili boljeg i priznatijeg zanimanja – a sve samo da bi stekli (protivpravnu imovinsku – a kakvu drugu) korist u novoj sredini gde ljudi ne znaju ko su i šta su. Kao takvi, hohštapleri su i danas neiscrpna tema priča, bajki ili drama.

Ukrasni poklopac točka – šta je to?

Gepek je samo vrh ledenog brega. Ispod njega se kriju rikverc, šoferšajbna, ratkape, ler, kuplung… I, uopšte, automobil je u Srbiji pre svega „das Auto“. Automobil i nije neki automobil ako nije nemački. Ne kaže se džabe da jedan polovni golf može da sahrani dva juga. Na kraju krajeva, auto je i izmišljen u Nemačkoj. Danke Herr Benz!

Zato je i većina izraza preuzeta iz nemačkog jezika. Jezički čistunci se otimaju i bore za srpske reči. Umesto gore pomenutih, govore o hodu unazad, vetrobranskom staklu, ukrasnom poklopcu točka, praznom hodu menjača i kvačilu. Osim ovog poslednjeg, svi ostali domaći izrazi doživeli su fijasko u sudaru sa nemačkim.

Niko neće reći: „Vetrobransko staklo mi je bilo prljavo i krenuo sam da ga obrišem. Prebacio sam menjač u prazan hod, ali je automobil krenuo u hod unazad.“ Ili: „Vidi kako ovaj dasa ima moćne ukrasne poklopce točka!“

Mali pojmovnik

Idemo redom. Rückwärts u nemačkom znači jednostavno „unazad“. Nije neophodno u vezi sa automobilom, može se, recimo, i hodati u rikverc.

Windschutzscheibe bi bukvalno značilo „okno za zaštitu od vetra“. Pedantni Nemci imaju posebne izraze za zadnje staklo automobila (Heckscheibe) kao i prozore (Seitenscheibe).

Radkappe bi u bukvalnom prevodu bilo „kapa za točak“. Taj plastični poklopac koji može (a ne mora) da bude postavljen preko felne točka je u Srbiji često stvar prestiža. Vlasnici zarđalih golfova i opela kadeta često izdvajaju značajne pare samo da bi imali neke brze superkul ratkape.

Leer znači „prazno“. Ako čujete da nekog „devojčica drži na leru“ – to znači da ga drži na lancu, ni tamo ni ovamo, ni u prvoj brzini ni u rikvercu. Uglavnom, onaj koji je na leru je ustvari na nekakvom čekanju i ne zna na čemu je.

Auspuff je nekako postao auspuh. Iberlauf (opet nemačka reč) je pomagač auspuhu – crevo koje takođe služi za izbacivanje gasova. Predanje kaže da svaki jugo bar jednom u karijeri mora imati iberlauf.

Šverc

Rečnik Matice srpske šverc definiše kao krijumčarenje, a švercere kao krijumčare. Šverc je, što bi rekao srpski narod, legalna trgovina – dok te ne uhvate.

Izraz Schwärze u nemačkom jeziku znači crnilo, a nekada se koristi i kao sinonim za schwarz što znači crno. Glagol izveden od ove reči (scwärzen) doslovno znači farbanje u crno, crnjenje. Može označavati i činjenje nečega nečitkim, mutnim. Dakle, mutna radnja.

Fajront

Još su čudniji putevi kojima je fajront stigao do srpskog jezika i postao to što jeste: noćna mora boema i kraj smene konobara. Nemci, naime, imaju frazu Feierabend kojom označavaju slobodno veče (izvorno, to je bilo praznično veče). Ako ćemo vojničkim rečnikom, ovo se može prevesti kao ostav ili voljno. Tako šef na kraju iscrpnog sastanka može zadremale kolege obradovati jednim Feierabend.

Izgleda da je ova nemačka složenica postala srpski fajront jednostavnim brzanjem ili sindromom „gluvih telefona“. I zaista, kada Nemac brzo kaže „Feierabend!“ – to se lako može registrovati baš kao fajront ili neka od njegovih brojnih varijacija koje priznaje rečnik srpskog jezika: fajrunt, fajerunt, fajeramt.

Cinkarenje

Cink je, znamo, hemijski element. Ova reč se koristi u celom svetu, a poreklom je nemačka – Zink. Od te reči je izveden glagol cinkariti. Cinkarenje je potkazivanje nekoga, dostavljanje informacija o nekome. Ima izuzetno negativnu konotaciju.

Drukanje

Kada je mladima dosadila reč cinkaroš – znaju je i matorci pa više nije kul – oni su počeli da koriste „drukanje“ i „drukara“. Fantastičan je put ove reči iz nemačkog do srpskog jezika. Drücken naime u nemačkom znači „pritiskati“.

Sigurno ste u mafijaškim filmovima holivudske produkcije videli da policija često nađe izdajice međ’ mafijašima, te Vukove Brankoviće kumovskih familija koji su spremni da za bedne ustupke u vidu abolicije odaju zlodela drugova i braće svoje. E, te izdajice se (u anglosaksonskom slengu) nazivaju tasterima. I tasteri – otkucaju svoje drugove. Lepo kažu koštakakogdekada.

Taster se, znamo, pritiska i tu dolazimo do drücken, reči koja upravo označava pritiskanje. Drukara je onaj koji druka, cinkaroš.

Cimer

Cimer je, u slengu, a i šire – sustanar koji nije član naše porodice. Teško da biste cimerom nazvali majku, oca, babu ili sina sa kojima delite kuću ili stan. U nemačkom je Zimmer jednostavno – soba. Hirurški precizni Nemci ne polažu toliko na sleng, pa oni cimera zovu Mitbewohner što znači – sustanar.

Tako na motelima ili prenoćištima širom nemačke mogu da se vide natpisi Zimmer frei – slobodna soba/sobe. U srpskom slengu bi „cimer fraj“ značilo – cimer otišao! Soba slobodna, žurka može da počne.

Pacer promašuje zicer

Zicer je takođe stigao iz nemačkog jezika. Ovde je to Sitzer, pomalo zaboravljeni izraz za poziciju u bilijaru iz koje je veoma jednostavno pogoditi. Odatle mogu da promaše samo paceri (opet nemačka reč, sinonim za feler, felerično – o tome drugi put), lakše je ubaciti kuglu nego promašiti.

U srpski jezik zicer se ušunjao takođe preko sporta, a njegova upotreba je neograničena: To je kada u fudbalu treba ćušnuti loptu u prazan gol (pod uslovom da je gol protivnički, a ne sopstveni), kada u košarci samo treba položiti loptu u koš, kada u rukometu imate jedan na jedan sa golmanom ili kada u odbojci treba da napadate bez bloka.

 špajz

U Rečniku Matice srpske špajz je definisan kao spremnica, smočnica ili ostava. Ova poslednja varijanta se može čuti, ali sve češće označava neku odlagaonicu stvari koje se ne koriste svakodnevno. Recimo, ostava za metle u nekom preduzeću. Sleng u špajzu vidi zgodan način da opiše nešto što je zaboravljeno, na čekanju, u zapećku. „Marija je otišla sa njim, a mene ostavila u špajzu. Smorio sam se kao treger…“

Cušpajz – „ono“ pored mesa

Gde je špajz, tu je i cušpajz, izraz koji mlađe srpske generacije možda nikada nisu čule. Možda su pokoji unuk i unuka čuli za cušpajz od bake, ali verovatno ne znaju šta je to tačno. Reč je nastala kombinovanjem predloga zu i imenice Speise (jelo) i najbolji prevod bi bio – uz jelo. A jelo je, zna se, meso – šnicla. Dakle, cušpajz je ono što ide uz glavno jelo, to je neko povrće ili varivo.

Kada smo već kod šnicle – i to je nemačka reč. Schnitzel je tanki odrezak, šnita (i to je nemačka reč) mesa bez koske. Verovatno je mnogima omiljena kombinacija ona austrijsko-nemačko-francuska: bečka šnicla (u Nemačkoj: Wiener Schnitzel) i tartar sos.

Rani zalogajčić

U savremenom ritmu života doručak se sve češće preskače. Tamo gde život teče nešto sporije, recimo na vojvođanskom salašu, itekako se fruštukuje. Frühstück ne treba posebno objašnjavati jer je izraz prenet u srpski u originalnom značenju – doručak.

Zanimljivo je pomenuti da je fruštuk izraz skovan od dve reči früh (rano) i Stück (komad, parče) pa bi maštovit prevod fruštuka na srpski bio – rani zalogajčić. Taj zalogajčić se u Nemačkoj uglavnom sastoji od zemički od različitih tipova brašna, sa raznim semenkama i onoga što u zemičke ide – namazi, sirevi, šunke, slanina, med, džem, čokoladni krem…

Špricer i gemišt

Kod pića ćemo se zadržati na mešavini belog vina i vode. Nemačka ima sjajna vina, ali ona nisu nadaleko čuvena kao italijanska ili francuska. Međutim, kada se kaže špricer ili gemišt – jasno je čiji su to izrazi.

Špricer nastaje od glagola spritzen što znači ubrizgavati. Pravi špricer se spravlja sa belim vinom ili rozeom i sodom-vodom jer se ona može ušpricati. Iz toga sledi da prvo treba usuti vino u čašu, pa onda dodati sodu, mada će metoda pravljenja špricera ostati tema večitog derbija starijih i mlađih posetilaca kafana.

Jedan vukajlijaš duhovito tvrdi da dobar špricer mora da zadovolji tri uslova: da je hladan, da ga ima u velikim količinama i da je džabe. U slengu je špricer zavisnik od šprica – narkoman teže kategorije.

Za razliku od špricera (kojeg Nemci uopšte ne zovu tako), gemišt se pravi sa običnom kiselom vodom. „To je frtalj kisele vode razblažen belim vinom“, piše jedan posetilac Vukajlije. I frtalj je nemačka reč – Viertel znači četvrt, četvrtina. Može biti četvrt sata, prva četvrtina u košarci, ali i kineska četvrt.

Štreber

Štrebanje je u slengu postalo sinonim za učenje. Dve osnovne vrste studenata se razlikuju upravo prema načinu štrebanja, piše jedna posetiteljka Vukajlije: 0,2 odsto studenata se dan pred ispit odmara od celonedeljnog učenja; 98,8 odsto studenata se dan pred ispit priprema za celonedeljno učenje koje treba da stane u jednu noć.

Štreber (Streber) je iz nemačkog najpre preuzet u nešto drugačijem značenju koje definiše Rečnik Matice srpske: Štreber je bio onaj koji smišljenim nastojanjem i dodvoravanjem želi postići uspeh (u školi, službi…), laktaš, karijerista. Dakle, štreber ne mora da bude sveznalica, ali mora da bude pomalo šlihtara, a pomalo hohštapler.

Maher – znalac

U veoma retkim slučajevima štreber može biti i maher. „Ovaj Petrović je opet izvukao slobodne dane od direktora. Stvarno je maher.“ Za razliku od štrebera, konotacije koje idu uz mahere uglavnom su pozitivne. To su snalažljivi, umešni ljudi ili pak oni koji su glavne ličnosti, faktori. „Ovaj Mesi je stvarno maher!“

Macher dolazi od glagola machen što znači praviti ili raditi (ali u slobodnijem smislu od arbeiten). Maher je u Nemačkoj doslovce onaj koji nešto stvara, pravi, kreator. Kako su Nemci obožavaoci dugih složenica, oni reči maher dodaju druge reči pa dobiju recimo Radiomacher (urednik nekog radijskog programa) ili Spielmacher(plejmejker u sportu ili – kako to vole da kažu srpski komentatori ogrezli u fraze – „organizator igre“).

Majstor

Rečnik srpskog jezika dopušta i da se maher koristi kao sinonim za majstor. A majstor može biti svašta – recimo zanatlija, sa diplomom ili bez nje. Čovek koji opravlja belu tehniku, automobile ili zida kuće.

Majstor nije dobio naziv tek reda radi. Majstor (Meister) je šampion, prvak nečega. U nemačkom je majstor često u upotrebi u ovom značenju – Dortmunđani će recimo postati prvaci (majstori) Bundeslige. U Srbiji se izraz u ovom kontekstu zadržao samo u šahu (velemajstor, internacionalni majstor…).

Majstor može da bude, piše Rečnik, i vrhunski umetnik. Ali je u svakodnevnoj primeni mnogo češće vozač autobusa. Ljudima koji se bave ovim poslom je verovatno preko glave putnika koji dobacuju „Majstore, zadnja!“ ili (još gore) „Vozi, Miško!“

Jedini Meister kojeg jednako uvažavaju i obožavaju u Srbiji i Nemačkoj je Jägermeister. Najbolji je hladan.

Izvor: http://www.dw.de